Srčana oboljenja su u sve većem porastu kako u razvijenim zemljama sveta tako i kod nas.
Neka oboljenja u savremenoj kardiologiji poprimaju epidemijske razmere.

Ishemijska bolest srca je najčešći uzrok smrtnosti i invalidnosti savremenog čoveka, posebno u njegovoj visokoproduktivnoj fazi. Ishemijska bolest srca je vodeći problem zdravstvene službe savremenog sveta.I u našoj zemlji ona je najčešći uzrok smrtnosti poslednjih 40 godina.

Najefikasniji oblik borbe je poznavanje etiologije, odnosno prevencije, kliničke slike bolesti i racionalne primene metoda ispitivanja i adekvatnih oblika terapije. Koronarna bolest je multifaktorijalna bolest u čijem nastanku značajnu ulogu igra više faktora, a to su nasleđe, način života odnosno ishrana i navike u vidu pušenja, psihičkog stresa i fizičke neaktivnosti.

Brojna epidemiološka istraživanja su pokazala da je povišeni LDL holesterol ključni lipoprotein krvi odgovoran za povećani rizik od koronarne bolesti. Mehanizmi njegovog delovanja su dobro proučeni i on predstavlja bazičnu supstancu u ateromatozno izmenjenom zidu krvnog suda.
Danas se smatra da povišeni trigliceridi, koji vode poreklo iz viška masti životinjskog porekla, uz manjak ugljenih hidrata u ishrani, predstavljaju značajan faktor rizika za koronarnu bolest.

Gojaznost predstavlja masovan fenomen populacija koje su, u toku nekoliko uzastopnih generacija na zapadnom načinu ishrane i onih populacija koje napuštaju tradicionalni i usvajaju savremeni način ishrane. Gojaznost je povezana sa povećanim rizikom od koronarne bolesti.
Gojaznost abdominalnog tipa predstavlja posebno visok rizik od koronarne bolesti i povezana je sa poremećajem metabolizma lipoproteina i ugljenih hidrata.

Hipertenzija povećava rizik od koronarne bolesti. Veliki broj istraživanja je pokazao da većina osoba sa dijagnostikovanom hipertenzijom ne menja način života u dovoljnoj meri koja je potrebna za smanjenje krvnog pritiska.
Najznačajniji faktori za pojavu hipertenzije su-gojaznost, fizička neaktivnost,visok unos alkohola i soli, nizak unos kalijuma, magnezijuma.

Pušenje ima veliki značaj u nastanku kliničke manifestacije koronarne bolesti i naprasne smrti u uslovima prisutne koronarne ateroskleroze uzrokovane hiperholesterolemijom. Brojnim istraživanjima je dokazano da fizička neaktivnost doprinosi povećanju rizika jer podstiče pojavu energetskog suficita, povećanje koncentracije aterogenih lipoproteina, poremećaj glikoregulacije itd. Smatra se takođe da psihosocijalni stres igra ulogu u pojavi koronarne bolesti. Kod žena menopauza je povezana sa porastom rizika od koronarne bolesti zbog pada estrogena u krvi.

Podaci nekih studija pokazuju da su  ishemijska bolesti srca i hipertenzija najznačajniji  i najčešći uzroci srčane slabosti.
Jedna podmukla opasnost za rad srca je poremećaj srčanog ritma. U poslednjim godinama naša saznanja o mehanizmima poremećaja srčanog ritma su uznapredovala i dala novu dimenziju u razvoju i primeni terapije za ove poremećaje.

USLUGE:

• EKG
• Subspecijalistički pregled kardiologa,
• Ultrazvučna dijagnostika srca sa Color – Dopplerom krvnih sudova
• Holter TA
• 24h Holter EKG
• Laboratorijska dijagnostika.

Elektrokardiogram (EKG) predstavlja prikaz električne aktivnosti srca. Pri čitanju EKG-a određuje se frekvencija srca, ritam, postojanje oštećenja srca u vidu uvećanja srčanih šupljina, zadebljanja zidova ili prebolelog infarkta. EKG je standardna procedura tokom kardiološkog pregleda, a primenjuje se ako postoji sumnja na oboljenja srca, kao i u slučaju bolesti pluća ili korišćenja pojedinih lekova. EKG beleži i frekvenciju rada srca – da li srce radi normalnom brzinom, to jest da li kuca ubrzano ili usporeno.

Ultrazvuk je aparat koji se koristi za snimanje unutrašnjih organa. Talasi se iz sonde usmeravaju ka unutrašnjim organima i kada naiđu na prepreku (organ koji se snima), na ekranu se prikazuje slika posmatranog dela tela. Ultrazvučnim pregledom srca mogu se videti praktično sve strukture srca: srčane šupljine, zidovi, zalisci, pripadajući krvni sudovi, kao i protok krvi kroz njih. Ovo je, dakle, neinvazivna dijagnostička metoda kojom se dobija slika realnog stanja kompletnog srca.